Udvostručena razmena sa Bugarskom

Bez autora

Apr 04 2011

Srbija je prošle godine sa susednom Bugarskom ostvarila ukupnu robnu razmenu od oko 839 miliona dolara, što je 43 odsto više nego pre dve godine. Uvoz je i dalje veći od izvoza, pa je deficit Srbije povećan na čak 85 odsto. Statistika bi sigurno bila drugačija da nije bilo ekonomske krize, koja još potresa istočnog suseda. Četvorogodišnje iskustvo Bugarske u Evropskoj uniji, Srbiji bi moglo da pomogne na putu ka evropskim integracijama. Pozitivno se ocenjuje i nedavni susret premijera dve zemlje. Razgovori su bili uspešni i konkretni. Dogovorili su saradnju na infrastrukturnim projektima, posebno završetku Koridora 10, razvoju energetike, kontroli granice, boljoj ekonomskoj saradnji, ali i na poboljšanju položaja bugarske nacionalne manjine u Srbiji.

Ukupna robna razmena Srbije i Bugarske u prošloj godini bila je 43 odsto veća nego pre dve godine. U Sofiji se pozitivno ocenjuje nedavni susret premijera dve zemlje. Susedi poručuju da bi bugarsko iskustvo moglo da pomogne evrointegracijama Srbije.

Srbija je prošle godine sa susednom Bugarskom ostvarila ukupnu robnu razmenu od oko 839 miliona dolara, što je 43 odsto više nego pre dve godine. Uvoz je i dalje veći od izvoza, pa je deficit Srbije povećan na čak 85 odsto. Statistika bi sigurno bila drugačija da nije bilo ekonomske krize, koja još potresa istočnog suseda.

Četvorogodišnje iskustvo Bugarske u Evropskoj uniji, Srbiji bi moglo da pomogne na putu ka evropskim integracijama, kažu u Ministarstvu inostranih poslova Bugarske. Pozitivno se ocenjuje i nedavni susret premijera dve zemlje.

"Razgovori su bili uspešni i konkretni. Dogovorili smo saradnju na infrastrukturnim projektima, posebno završetku Koridora 10, razvoju energetike, kontroli granice, boljoj ekonomskoj saradnji, ali i na poboljšanju položaja bugarske nacionalne manjine u Srbiji", kaže Vesela Černeva, iz Ministarstva inostranih poslova Bugarske.

Osim završetka glavnog putnog pravca ka istoku, najvažniji zajednički poslovi biće gasovod Južni tok i Dunavska strategija, čije su članice obe zemlje.

Interes Srbije je i veći izvoz robe potrebne bugarskom tržištu, u čemu prednjače olovo, cink, sojino ulje i proizvodi od gvožđa.

"Onaj ko izvozi robu iz Srbije i dokaže da je ona srpskog porekla više od 51 odsto, ima povlastice i ne plaća carinu. S druge strane, Bugarska je kao članica EU u boljoj situaciji, jer ima određene privilegije pri izvozu svoje robe, a mi moramo da plaćamo carinu na uvoz robe iz EU, preko Bugarske", kaže Vladan Stanojević, iz Privredne komore u Nišu.

Razvijena pogranična razmena

Iz Bugarske najviše uvozimo katode, dizel, struju, municiju. U pograničnim opštinama, u spoljno trgovinskoj razmeni najzastupljeniji su tekstil i gumarski proizvodi.

"Bugarska ekonomija je posle raspada istočnog bloka najviše pretrpela. Ukupan izvoz nam je sada prepolovljen, a nekada smo samo na istočnoevropsko tržište izvozili čak 80 odsto proizvoda", kaže ekonomski analitičar iz Sofije Vasil Stojanov.

Prema podacima Privedne komore u Sofiji, skoro 300 firmi sa srpskim kapitalom posluje u Bugarskoj.

Najviše je investirala kompanija "Delta", koja je uložila 120 miliona evra u trgovački lanac, u kome se može kupiti roba srpskog porekla, nameštaj, prehrambeni i hemijski proizvodi.